Московски државни универизтет Ломмоносов

Московски државни универизтет Ломмоносов је,мало је рећи, фасцинанатан...

Универзитет Ломоносов је највећи и најстарији универзитет у Русији основан на иницијативу Ивана Ивановича Шувалова и Михаила Васиљевича Ломоносова наредбом руске царице Јелисавете Петровне 25. јануара (12. јануара по грегоријанском календару) 1755. Да би се схватила важност ове институције у историји руског, европског па и светског образовања, Ломоносов у Русији представља оно што су у Енглеској Оксфорд и Кембриџ, у Америци Јејл и Харвард, или Ирској колеџ „Тринити“. Универзитет Ломоносов је смештен у јужном делу Руске престонице у насељу званом „Врапчева брда“ (некадашња „Лењинова брда“), иначе ради се о једној од највиших тачака Москве са надморском висином од 220 м и висином 60-70 м изнад нивоа реке Москве, а налази се на њеној десној страни, тачно преко пута популарног олимпијског стадиона „Лужники“, на коме своје мечеве играју фудбалери клуба „Спартак“ као и национална фудбалска репрезентација.

На Универзитету студира више од 40.000 студената, око 7.000 последипломаца, и преко 5.000 студената која похађају специјалистичке студије. Више од 6.000 професора и предавача и око 5.000 истраживача ради на факултету и пратећим истраживачким институцијама, а сваке године на њему студира и око 4.000 страних студената и последипломаца који долазе из 80-ак различитих земаља, са свих страна света. Првобитно је Универзитет изграђен на Црвеном тргу, но Катарина Велика га је пребацила у садашњу неокласичну грађевину на другој страни улице Моховаја, коју данас користи факултет за новинарство, факултет за психологију и институт за афричке и азијске студије. У 18. веку је био подељен на 3 одсека – филозофију, медицину и законодавство. Михаил Карасков је 1779. основао интернат за племиће, трансформисан у гимназију за руско племство 1830. године. Унутар универзитета је 1905. основана социјалдемократска организација, која се залагала за збацивање цара и завођење републике у Русији. Након Октобарске револуције 1917. године универзитет је отворен и за децу пролетеријата и сељака, а не само за припаднике буржоазије. Универзитет је 1940. преименован у част свог оснивача Михаила Васиљевича Ломоносова.

Кампус Московског универзитета протеже се на невероватно великом простору од око 1.000.000 м2, на којем се налази око 1.000 зграда и пратећих структура (кухиња, спортских дворана и сл.). Главну зграду Универзитета Ломоносов дизајнирао је архитекта Лев Владимирович Рудњев, а у послератној ери, Стаљин је наредио изградњу још 7 великих вишеспратних кула око града (тзв. „седам сестара”).

Данашња централна кула има чак 36 спратова и висока је 240 метара, а да би се бар делимично дочарало о коликом се простору ради довољно је рећи да би то, када би се све сабрало, износило 30 километара ходника и 5.000 соба. У централној кули, осим студентских соба, налази се и велика концертна сала, позориште, музеј, као и разне административне службе, Заједно са администрацијом универзитета, још четири главна одсека: Факултет за механику и математику, Геолошки факултет, Географски факултет и Факултет за лепе и примењене уметности тренутно се налазе у главној згради. Занимљиво је да је звезда на врху куле тешка читавих 12 тона, а фасаде су украшене џиновским сатовима, барометрима и термометрима, статуама, резбареним мотивима пшенице, совјетским грбовима итд. Библиотека Универзитета Ломоносов, која носи име по чувеном књижевнику Максиму Горком, друга је по величини у целој Русији, са фондом од преко 9.000.000 књига, од којих је њих 2.000.000 на страним језицима, са просечним бројем од 55.000 читалаца који изнајме око 5.500.000 књига годишње