TRUBAR I BABINA MIRINA KUCA
O ROKVICIMA - SAMO BELESKA ZA UBUDUCE PISANJE
Порекло становништва села Црни Врх, општина Гламоч. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године.
Село се простире по благо обореној падини планине Црног Врха. На источној страни граничи с планином, на западној долином потока Шатора. Према југоистоку, Подградине и Стекеровац, нема видљиве природне границе, а између Рора и Црног Врха границу чини прегиб из равни у пристранак. Ни на северну страну према Пољицу (Штрпцима) није граница обележена неким приметним природним међашима. Село је веома пространо, јер се је приплећак Црног Врха и у дужину и у ширину надалеко разастро. На згодним местима, по угибима, таванцима и удолицама, сместиле су се куће, али само где је на домаку било и земље за обрађивање. Цела страна је јако каменита, те само местимично има земље за орање. Остала површина служи за ливаду. Ако није ни за то, онда као пашњак.
Оранице носе називе: Врућинац, Плеће, Гаврануша, Јарчиште, Велике Њиве, Врлетаче, Ражовишта, Локвице, Бегове Торине, Кућерине, Ивића Поље, Сивичин До, Марков До, Ногавица, Сјамине Њиве, Криви До, Милошевића До, Гацевине, Драге, Плеће, Вицина Долина, Јасик, Увале, Брда, Долине, Ратковица, Ревеник.
Ливаде: Живаја, Клење, Провалије, Боровњаче, Питомине, Јованов До, Ивића Поље, Брда, Главичице, Попове Долине, Мудаљев До, Долови, Драге, Ушићи, Бркића Шумар, Кладар, Иве.
Шуме: Руњина Шума, Симатовића Ограда, Кук, Гај, Челопек, Студенац.
Ни у Црном Врху нема воде. Поток Шатор протиче тек границом села и у оном свом делу назива се Појило. Црно Врело је исто тако далеко од насеља, високо под планином. Осим тога оно је и сасвим мале снаге. Жито мељу V Преоцу и на Гудаји. Колиба и кошара има: у Пољу 3, у Дрази 2, у Гацевинама 2, у Внциној Долини 1, у Ушићима 4, у Питоминама 2, у Боровњачи 2, У Гају 2, у Брдима 2. Ту стока зими троши сено, јер га је немогуће довести кући.
Црни Врх је разбијеног типа, с неколико раздалеко одмакнутих мањих насеља, у свакоме по 15—20 кућа. Насеља су породичног постанка и обележја. Има их седам и зову се: Срдића Долина, Чегари, Ћулуми, Балаћ, Бошњаци, Руње, Савићи. Насеље Савића зове се још и Горње Мотике. Цело село има 94 куће.
Село је добило име од планине под којом се сместило. Стога ваљда и нема никаквих прича о постанку овога назива. Ни за крајеве Балаћ и Мотике не зна народ да наведе узрока зашто су се тако назвали. Сваки крај има и своје гробље.
У Црном Врху је мало трагова од старијих насеља. До границе Стекероваца једно се место зове Градина, али ту нема ннкаквих спол>них знакова какве грађевине. На Реве- нику се на два места распознају темељи некаквих грађевина.
Најстарији становници Црног Врха овде су већ којих 200—250 година. О пређашњем становништву нема никаквих предања. Једино Руње знају да су населили на кућиште неких Јовића, кад су се ти кренули оданде.
Порекло породица.
— Срдић (28 к.) славе Никољдан. Досељени пре којих шест колена из Далмације, од Дрниша. Најпре мало живели у Рорама, а отуда их „турски наџак ишћерао“ овамо горе у Срдића Долину. Њихов предак Стеле имао пет синова. Од двојице су му потомци овде у Црном Врху, од трећег у Главици, од четвртог у Клачинама, а пети се није ни женио. Одавде су Срдићи селили у крајеве око Бања Луке.
