У априлском броју часописа Бизнис и Финансије изашао је и мој ауторски текст: „ЉУДСКИ ГЕНОМ КАО РОБА – Власништво над биолошким идентитетом“

ДНК више није само биолошки податак, већ економски ресурс. И то ресурс који не можемо да променимо, избришемо или „ресетујемо“.

У тексту анализирам неколико кључних питања:
– шта се дешава са генетичким подацима када компанија пропадне
– зашто ДНК није исто што и било који други лични податак
– како један генетички профил открива податке о целој породици, не само појединцу
– зашто је „пристанак“ корисника формалан, али не и суштински
– како генетичке базе постају највреднија имовина на тржишту

Посебан фокус је на правном вакууму, постоје закони (GDPR, GINA), али они не решавају кључно питање, ко је власник генетичких података и шта се дешава са њима у комерцијалном систему.

У тексту показујем да генетички подаци:
– не припадају само појединцу, већ имају колективну димензију
– могу да се поново идентификују чак и када су „анонимизовани“
– имају дугорочну научну и комерцијалну вредност

И зато ово више није питање приватности, већ питање контроле над сопственим биолошким идентитетом.

Ако се ова област не регулише на време, ризикујемо да генетички подаци постану нова „инфраструктура моћи“ у рукама компанија, а ван контроле појединаца.