| Неуропатија | |
|---|---|
 |
|
| Хистолошки препарат васкуларних промена код неуропатије | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | неурологија |
| МКБ-10 | Г64, Г90.0 |
| МКБ-9-CM | 356.0, 356.8 |
| ДисеасесДБ | 9850 |
| МедлинеПлус | 000593 |
| МеСХ | Д010523 |
Неуропатија је болест периферног нервног система која се простире од коренова кичмене мождине до слободних нервних завршетака периферних нерава. Први, и најчешћи симптоми оштећења нерава код неуропатије су: смањен осећај, праћен трњењем, маравињањем и жарењем у ножним прстима или стопалима, слабост у мишићима, промене у органима за варење (нпр надутост, мучнина, пролив), проблеми са пражњењем бешике, и потенцијом, који ако се на време не открију и терапијски, макар залече, прогредирају у тешко клиничко стање. Болесник, због тога има све израженије тегобе, постаје неспретан у ходу, јер стопала при покретима запињу о подлогу, и све мање у могућности да обавља прецизне покрете прстима.[1]
У општој популацији учесталост болести се креће између 11 и 20%. Неуропатије се могу јавити у било ком животном добу, значајно чешће после 60 године живота.
Неуропатија може настати акутно (полирадикулонеуритис, порфиријска полинеуропатија, инфективни полинеуритис, полинеуропатија након примљене вакцине или серума, токсична полинеуропатија), субакутно (алкохолна полинеуропатија, уремична, токсична) и хронична (шећерна болест, хередитарна)