С Википедије, слободне енциклопедије
Неуропатија
Хистолошки препарат васкуларних промена код неуропатије
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност неурологија
МКБ-10 Г64Г90.0
МКБ-9-CM 356.0356.8
ДисеасесДБ 9850
МедлинеПлус 000593
МеСХ Д010523

Неуропатија је болест периферног нервног система која се простире од коренова кичмене мождине до слободних нервних завршетака периферних нерава. Први, и најчешћи симптоми оштећења нерава код неуропатије су: смањен осећај, праћен трњењем, маравињањем и жарењем у ножним прстима или стопалима, слабост у мишићима, промене у органима за варење (нпр надутост, мучнина, пролив), проблеми са пражњењем бешике, и потенцијом, који ако се на време не открију и терапијски, макар залече, прогредирају у тешко клиничко стање. Болесник, због тога има све израженије тегобе, постаје неспретан у ходу, јер стопала при покретима запињу о подлогу, и све мање у могућности да обавља прецизне покрете прстима.[1]

У општој популацији учесталост болести се креће између 11 и 20%. Неуропатије се могу јавити у било ком животном добу, значајно чешће после 60 године живота.

Неуропатија може настати акутно (полирадикулонеуритис, порфиријска полинеуропатија, инфективни полинеуритис, полинеуропатија након примљене вакцине или серума, токсична полинеуропатија), субакутно (алкохолна полинеуропатија, уремична, токсична) и хронична (шећерна болест, хередитарна)