8 mudrih jevrejskih poslovica koje objašnjavaju zašto je većina Jevreja bogata
Godine 2019. glavni rabin Moskve, Pinhas Goldšmidt, u intervjuu za „Lenta.ru“ izrekao je reči koje vredi zapamtiti:„Među milijarderima i dobitnicima Nobelove nagrade gotovo polovina su Jevreji. Razlog je u tome što ih antisemitizam terao da rade dvostruko više od drugih i uvek budu među prvima.“Ova misao zvuči oštro, ali u njoj je skrivena čitava filozofija preživljavanja. Narod koji je vekovima bio lišen mira bio je primoran da svoju snagu traži ne u oružju, već u znanju, marljivosti i sposobnosti da gradi dugoročne strategije. Upravo zato su u jevrejskoj kulturi obrazovanje i veština upravljanja novcem oduvek bili ne samo vrednost, već i pitanje časti.Ako se oslušnemo u jevrejskim poslovicama, postaje jasno: iza jednostavnih rečenica kriju se zakoni po kojima su ljudi prenosili mudrost deci. Ti zakoni funkcionišu i danas.
1. Novac nije deficitaran
2. Bogatstvo ne čini lošim, a siromaštvo ne čini svetim
„Da je Bog voleo siromašnog, siromašni ne bi bio siromašan.“
Za mnoge je siromaštvo opravdanje: „Nisam uspešan, ali sam pošten.“ Ali samo po sebi siromaštvo ne približava svetosti. U njemu nema sakralne vrline ako ga prati lenjost ili pasivnost.
Fjodor Dostojevski je pisao: „Siromaštvo nije vrlina, već nesreća.“
Ova misao odjekuje sa jevrejskom mudrošću. Poštenje i čestitost su uvek vredni, ali ne isključuju dovoljno bogatstvo.Lekcija je jasna: bogatstvo nije presuda. Ono samo pojačava ono što već postoji u čoveku. Dobar postaje darežljiv, škrt postaje još škrtiji.
3. Delanje je važnije od snova
4. Okruženje odlučuje sve
5. Raditi prvo za sebe
6. Veština da se ne troši na besmislice
7. Briga o budućoj generaciji