На данашњи дан, 26. августа 1939. године, проглашена је тзв. Бановина Хрватска - одлука која је дубоко уздрмала темеље Краљевине Југославије и отворила врата каснијим трагичним догађајима.

Настала спајањем Савске и Приморске бановине, уз припајање српских котарова из Врбаске, Дринске, Дунавске и Зетске бановине, ово је била једина административна јединица која је умјесто географског добила искључиво етнички префикс. Политичка елита у Београду наивно је вјеровала да ће уступцима и попуштањем утишати и сузбити агресивни хрватски национализам. Међутим, то није био корак ка стабилности, већ утирање пута системском урушавању државе.
Нарочито је сурова истина о територијалном и демографском инжењерингу овог пројекта. Иако је представљена као „хрватска” земља, Срби су у територијалном контексту доминирали огромним дијелом ове новоформиране бановине. Осим што су чинили значајан дио укупног становништва, Срби су били апсолутна или релативна већина на готово половини њене територије - од Крбаве, Лике, Баније, Кордуна и српске Далмације, па све до дијелова Славоније, Срема и Босанске Крајине.
Упркос предратним демографским манипулацијама и прикривању реалних података, српски народ је преко ноћи, у сопственим вјековним завичајима, претворен у мањину под управом Загреба и лишен сваке заштите сопствене престонице.