ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ?

Србија је била једна од првих земаља света која је званично укинула ропство и феудализам.

Штавише, први српски устав из 1835. године, имао је чак и одредбу која је дала слободу сваком робу који крочи на тло Србије. У члану 118. Сретењског устава пише:

„118) Како роб ступи на Србску земљу, от онога часа постаје слободним, или га ко довео у Сербију, или сам у њу побегао“.

И тако се 1879. године на пропутовању за турску Босну, у Београду затекао један Дагестанац, турски држављанин, који је у престони град Кнежевине Србије дошао са четири робиње. Од те четири младе девојке, не зна се која је била лепша, три су имале бакарасту боју косе и коже, а кажу да је најлепша била једна црнкиња.

Кад су ту сцену угледали тадашњи Београђани, Турчин са четири младе робиње, замало да га нису линчовали, јер се установило да је дотични Турчин (Дагестанац) био трговац робљем, који је ове девојке водио неком Турчину у Босну.

Жандарми су морали да интервенишу како би спасли трговца, рекавши му да ово није Турска и да у Србији нема ропства.

Робиње су одмах пуштене на слободу од стране полиције уз писмено решење да су ослобођене на основу српског устава (Намесничког устава) који је тада био важећи у земљи. Свака је добила писмено решење у ком је писало:

„Не по некој потреби нити из неких верских разлога, него из чисте човечности, ослобођена је (име жене) из ропства, уз дозволу да из Београда иде куда иште, а ако жели остати, може себи за мужа да бира Турчина или кога зажели, а да бира и веру, јер је слободна.”

Робиње су умочиле прст у мастило и отиском палца на папиру потврдиле пријем тога решења, на опште запрепашћење Турчина-Дагестанца.

Док је велики део западне Европе и Сједињених Држава подстакао свој колонијализам и робовласнички систем попут Белгије (која је у срцу Европе држала золошки врт за људе све до 1958. године што се види на овој потресној слици) неизмерно сам поносан што су наши преци увек разумели важност људске слободе.