Македонизација Срба и македонизовање српског животног простора је један од највећих злочина над српским народом у 20. веку.

А брисање из српског колективног памћења чињенице да је Вардарска Србија део Србије исто колико су и Метохија и Косово или Рашка део Србије, је једна од најстрашнијих последица комунистичке власти над нама.

И ми уместо да се боримо против тога и уместо да памтимо да нема Косова без Куманова, да нема "догодине у Призрену" царском граду без царске престонице Скопља, да нема Пећке патријаршије, Дечана, Бањске и Грачанице без Леснова, Нагоричана, Бигорског и Светог Наума... ми на то одбијамо да се осврћемо и одбијамо да признамо да је више Срба изгинуло ослобађајући Куманово, Скопље и Битољ, него ослобађајући Косово.

Како би то превазишли, најпре је потребно да разумемо шта је то Македонија и докле се она простире.

Ова фотографија јасно показује шта је античка Македонија и колики простор она захвата!

Ово на слици је и она историјска и географска Македонија, у којој су рођени Филип и Александар као припадници династије Аргијада и Александров учитељ Аристотел који су пронели славу грчког света и проширили грчки језик и културу у сваки ћошак античког света.

То је и она Македонија која се помиње и у Hовом Завету Светог Писма, у оквиру путовања Светог Апостола Павла, као што се ту помињу и Далмација, Панонија и остале, тада већ римске покрајине из тог времена.

Ова слика попказује да тек минимални део територије данашње Републике Северне Македоније, јужно од Демир Капије, заправо припада античкој Македонији.

Шта је онда овај остатак територије Северне Македоније ако заправо Македонија почиње тек од Демир Капије?

Тај остатак је заправо Стара Србија или Вардарска Србија или Прилепска Србија или Метохија.

Велики део данашње Северне Македоније географски заправо припада Метохији, укључујући и престони град царско Скопље.

Зато на подрчју Скопља, Куманова, Скопске Црне Горе итд. имамо толико српских светиња?

Па зато што заправо припада Метохији и надовезује се на Метохију, са Скопљем, Призреном и Пећи као главном осом српске Метохије.

Ту је и Полог са немањићким жупама Тетовом и Гостиваром и бројним немањићким манастирима попут Лешка или Бигорског итд.

Остатак Вардарске Србије је била и Прилепска Србија, како се звала у доба Мрњавчевића, чија је престоница била Прилеп.

У суштини на читавој територији данашње Северне Македоније постоје само трагови српске, турске и античке (ромејске) националне културе. Других националних култура (укључујући и сверномакедонску) на том простору НЕМА!

И сама реч Македонија је грчког порекла, што јасно показује ова карта.

Да је (Северна) Македонија заиста македонска, ваљда би Северни Македонци имали своју словенску реч за своју земљу, а не би користили грчку реч "Μακεδνόν".

Реч и биљка "мак", коју данашњи Северни Македонци помињу као етимолошку основу за тобоже њихову реч "Македонија" као поље мака је нетачно зато што у словенским језицима поље мака би било Маковина, а не "Македонија", као што већ имамо у данашњој Украјини и Румунији област Буковина по Букви, а не Букедонија.

Македонија је заправо добила име по грчкој речи "μακεδνός" што значи висок, витак.

Грчко племе Дорци су тако назвали земљу у којој су живели. О томе је писао чувени антички историчар Херодот који је Дорце у тим крајевима звао "Μακεδνόν".

Грчки епски песник Хомер користи реч "μακεδνή" такође у значењу дугачак или висок. Сама реч "Македонија" тј. "Μακεδονία" је извучена за област која је висока и планинска, а Македонци је постала реч за брђане и Грке (Дорце) са високих планинских предела на северу грчког света.

Како су онда побугарашени Срби у Вардарској Србији прихватили то грчко име и постали нешто друго тј. некакви побугарашени "Македонци"?

Радом полутерористичке организације звана Бугарска егзархија, почев од 1870-их година, почео је српском становништву да се методом испирања мозга и тероризма намеће бугарски идентитет.

Бугари су тада сматрали да ће им бугарузација лакше ићи ако тај српски народ убеде најпре да су они некакви "Мекдонци" тј. надБугари, супер-Бугари и најчистији Бугари (као што се говорило за Црногорце да су највећи и најчистији Срби, српска Спарта итд.) и да ће на тај начин превеслати Србе из Старе Србије да на крају пригрле бугарски идентитет.

Пред балканске ратове почела је да се шири и погрешна идеја о три Македоније: егејска (као грчка), вардарска (као српска) и пиринска (као бугарска), што су заправо територије које су ослободиле ове државе након Балканских ратова 1912-1913.

Међутим, то је погрешно. Постоји само ова Македонија са слике као једина права Македонија и само она има право да носи то име.

Након заузимања власти иза совјетских тенкова, Титова комунистичка партија је само наставила рад Бугарске егзархије на стварању македонског идентитета и, почев од комунистичке окупације Србије 1944. године, имамо утемељивање тог новонасталог (данас званог) северномакедонског идентитета.