Teško je u nekoliko rečenica objasniti koliko je mama – naročito tokom prve godine bebinog života – važna za dalji psihološki razvoj čoveka.

U svim kliničkim sindromima, oralna faza – faza dojenčeta – prepoznaje se kao ključna za kasniju psihičku stabilnost.

Jer mama ne hrani bebu samo mlekom. Hrani je dodirom, glasom, pogledom, osmehom. Hrani je sigurnošću, toplinom, prisustvom.

Mama je prvo "ogledalo" kroz koje beba doživljava sebe.

Prva uzročno-posledična veza: plačem – dolazi mleko.

Prva moć.

Prvi regulator nervnog sistema.

Prvi emocionalni kontejner koji prepoznaje, nosi i obrađuje bebine emocije.

Prvi partner u učenju kako se voli, oseća, vezuje.

Prvi objekat u koji beba ulaže psihičku energiju – i kroz koji uči kako svet funkcioniše.

Od toga koliko su bebine potrebe optimalno zadovoljene, zavisi kako će se razvijati i njen self, njen doživljaj sopstvene vrednosti, njeno samopouzdanje, njena emocionalna otpornost.

I mogla bih ovako da nabrajam i nabrajam...

Ali najvažnije je ovo:

MAME NE MOGU SVE OVO SAME!

Da bi beba bila regulisana – mama mora da bude regulisana.

A da bi mama bila regulisana – potrebna joj je podrška.

Pažnja. Saosećanje. Razumevanje.

I mama izlazi iz porodilišta sa traumom porođaja – ne samo beba.

Ali se od nje očekuje da se "ne premaže", da nastavi tamo gde je stala, kao da ništa nije bilo.

Očekuju to i drugi – ali još gore, očekuje i ona sama od sebe.

Da bude junak. Da se odmah snađe. Da sve zna.

O postporođajnoj depresiji, anksioznosti, nesnalaženju, osećaju gubitka, tišini, panici... ni govora.

Mame ćute. Trpe. Snalaze se kako znaju i umeju.

I onda ih krive – za sve.

Zato, očevi: ako želite psihički zdravu decu, budite uz svoje žene.

Ako ovo društvo želi generacije koje znaju da se povežu, vole, stvaraju i osećaju – mora da nauči da brine o majkama.

Jer majke su temelj.

Znam da će mnogi reći: "Ovo su novotarije", "Mi nismo imali ništa pa smo preživeli"...

Ali takvi komentari neće opovrgnuti važne psihološke istine.

Psihičko zdravlje društva opada upravo zato što se od majki traži previše – a daje premalo.