Насеље Срб, у срцу југоисточне Лике, први пут се помиње у 14. веку, у угарским изворима као castrum Szereb.

Дакле: Срби ту живе бар два века пре него што се Турци уопште појављују на Балкану.

Али… не лези враже. По новијој „хрватској етимологији“, име Срб уопште нема везе са Србима (!), већ потиче од старохрватског глагола „србати“ — као пити воду. Јер, ето, ту извире Уна па је ваљда логично да место где Срби живе вековима добије име по глаголу србати.

Даље се тврди да се по овој жупи створило и хрватско племство Србљани, које се, истина, једном помиње 1451. године и онда нестаје без трага у турским освајањима.

После тога, на сцену ступају православни Власи, који се ту досељавају и, замислите, посрбљују се деловањем Српске православне цркве, али су и даље, наравно, „нешто друго“, никако оно што у имену места стоји већ шест векова.