"Ако током радног времена никада нисте затворили врећу за леш, не бисте требали одлучивати ​​о томе колико медицински раднк зарађује.

Ако никада нисте гледали некога како се гуши властитом крвљу или излучевинама, не бисте требали одлучивати ​​о томе колико медицински радник зарађује.

Ако вас никада није ударио пацијент када сте се само хтели бринути о њему, не бисте требали одлучивати ​​о томе колико медицински радник зарађује.

Ако вас никада некоо није молио да не допустите да умре или да га пустите да умре, не бисте требали одлучивати ​​о томе колико медицински радник зарађује.

Ако никада нисте погледали у очи најмилије свог пацијента или их једноставно подржали док се сламају, тугују због смрти детета, мајке, оца, сестре, тетке,бабе, деде... не треба одлучивати ​​колико ће медицински радник да зарађује.

Ако својој породици никада нисте рекли да вам је дан прошао добро само да бисте их поштедели онога што сте видели тог дана, не бисте требали одлучвати ​​колико медицински радник зарађује.

Ако никада нисте осетили пуцање ребара током масаже срца, не бисте требали одлучивати ​​о томе колико медицински радник зарађује.

Ако никада нисте још милион ствари које изискују свакодневно жртву, концентрацију, одлуку ,саосећање ...не би требали ..