Дан је почињала у пет ујутру
Рита Леви-Монталчини устајала је сваког дана у пет сати, како би се одмах посветила захтевном научном раду. Јутро није започињала вежбањем или медитацијом, већ истраживањима, користећи време сваки се осећала најодморније и ментално најспремније.
Умерена исхрана
Чувена нобеловка имала је само један главни оброк дневно – ручак, док би увече повремено појела малу чинију супе или поморанџу. Такав начин исхране није бирао због тежине или изгледа, већ зато што је сматрала да јој лакши оброци помажу да сачува менталну јасноћу и буде усредсређенија на рад.
Непрекидан научни рад
До смрти 2012. године, Рита је објавила 171 научну студију. Рад и истраживање остали су важан део њеног живота и у позним годинама.
„Ваш мозак је као мишић. Ако тристенете да га користите, почиње да пропада“, говорила је.
Рита Леви-Монталчини постветила је живот науци и истраживању нервног система
Рита Леви-Монталчини постветила је живот науци и истраживање нервног системаПхото:Мондадори Портфолио / Сипа УСА / Профимедиа
Ментална активност
Ни у позним годинама ни преала да учи. Сматрала је да је очување менталне активности кључно за дуговечност, па се није задовољавала рутинским задацима. Стално је решавала проблеме, истраживала и трагала за новим сазнањима.
Ипак, међу њеним животним навикама издвајала се још једна.
Позитиван став и истрајност
Ни забране ни предрасуде нису одвратиле од науке. Када јој је било онемогућено да ради на универзитету, чувена нобеловка направила је лабораторију у својој спаваћој соби. На тврдње да жене не могу да буду научнице одговориле својим радом и достигнућима.
Веровала је да стрес и негативност штете здрављу мозга, а у 103. години је рекла: "Данас имам веће менталне способности него када сам имала 20, захваљујући стеченом искуству."
Остала је оштроумна до краја живота, показујући својим примером да и дубоку старост могу да прате интелектуалну радозналост и стваралачки рад. Поред истраживања, посветила се компразовању будућих научника, подстичући млађе генерације да трагају за знањем.